U poeziji Vladimira Radovanovica srecemo snazan osecaj za unutraSnji ritam postojanja, koji se ne oglaSava glasno, vec Sapuce kroz slojeve tiSine, kroz pauze, nedorecenosti i prekinute misli. Njegov pesnicki svet naseljen je pokretom koji ne vodi napred, vec kruzi - vraca se, zaplice, okleva. U tom kretanju ne postoji konacnost, vec vecito odlaganje punoce: zivot je nazocan kao nagoveStaj, ljubav kao senka, odluka kao stihija bez jasnog ishoda. (Marija Aleksic)
Nema u Radovanovicevoj poetici patetike, vec samo ogoljeno egzistencijalno traganje za smislom u moru besmisla. Iz svake pesme, svakog stiha, svake pesnicke slike izvire zapitanost i nedorecenost koja pruza prostor citaocevoj maSti da se razmaSe. (Magdalena Redzovic)
Ova poezija nije samo apstraktna distopija, vec naSa, prepoznatljiva, urgentna. U njoj covek nije viSe covek, vec senka, papir, odjek, upozorenje pred onim Sta nas ceka. Autor je ostao budan, prepoznatljiv i zgrozen. (Snezana Jakovljevic Ckojic)
Od krika pospanosti do opsesivne opsesije, Vladimir Radovanovic zna kako se stvara istinski vredna poezija. To ce shvatiti svi oni koji ce citati ovu knjigu, cuvajuci smisao u ovom besmislenom svetu. Poezija ce pripitomiti odbegle zveri i divlje ljude. (NataSa Stanic)
