Korak kroz ogledalo roman je o coveku koji mozda nikada nije ni postojao - i o svetu koji mozda nikada nije umeo da ga razume. Martin je covek koji kao da je sam sebe izmislio ne bi li se uklopio u stvarnost koju duboko prezire i koja njega, jednako, ne razume. U tom uzajamnom nerazumevanju briSu se granice izmedu spoljaSnjeg i unutraSnjeg sveta, izmedu secanja i iluzije, izmedu zivota i njegove senke. Vreme gubi cvrstinu, postaje etericno, pretace se iz susreta sa drugima u fragmente svesti koji trepere poput odraza u ogledalu. Martin traga - za sobom, za smislom, za prihvatanjem. Na tom putu suocava se sa manipulacijom, agresijom, sopstvenom hipersenzitivnoScu i amnezijom koja istovremeno razara i Stiti. Raspet izmedu zelje da pripada i straha od smislenog zivota, prepuSta se odnosima sa zagonetnim zenama koje postaju njegovi unutraSnji glasovi. Svaka od njih otkriva pukotine njegove licnosti, ali i sopstveni bezdan. One su istovremeno ogranicenje i strast, nestajanje i zudnja - odrazi u ogledalu pred kojim Martin mora da zastane. Ovo je roman tamnog kolorita i snaznog filozofskog uporiSta. Vodeni suptilnim putokazima Radovanovicevog romana, citaoci su pozvani da poniru u sebe, da razgrnu mrak i raskinu okove svakodnevice. Jer tek kada zakoracimo kroz ogledalo, postajemo spremni da upoznamo ono Sto jesmo.
